Vin Denson je bio prvi britanski vozač koji je osvojio etapu Giroa. On govori Cyclistu o tome da je domaći i blizak prijatelj, Tom Simpson
Biciklista: Kako si počeo da se baviš biciklizmom?
Vin Denson: Počeo sam igrajući fudbal, i uvijek sam trčao i skakao preko jaraka u ratno vrijeme da uzmem stvari sa polja za moju mamu jer nisi mogao dobiti namirnice kao ti sada. Ali povredio sam koleno i neko mi je rekao: 'Moraš se baviti biciklizmom jer je to najbolji sport za podmazivanje zglobova.'
Cyc: Postali ste super-domaći igrač za neke od najboljih vozača, ali jeste li ikada poželjeli biti vođa tima?
VD: Ne, mislim da nije. Odslužio sam državnu službu, a onda sam šest godina radio u građevinarstvu, tako da sam do trenutka kada sam bio profesionalac imao 26 godina. Ali domaći su uvijek najjači u timu. Vođa tima bi to vidio i pobrinuo se da pobijedite u nekim manjim utrkama. Nisi bila budala što si domaćica jer ćeš dobiti nagrade.
Cyc: Kako je bilo jahati za francusku superzvijezdu Jacquesa Anquetila?
VD: Uvek je bio veoma nervozan na početku trke. Često bi rekao da mu je sedlo pogrešne visine, pa bih ja nosio ključ i promijenio visinu sedla, a on bi rekao: 'U redu, to je savršeno.' Onda kada bi napadi počeli, rekao bi: 'I moje sedlo je previše. nisko, ' pa bih ponovo izvadio ključ i promijenio ga na mjesto gdje ga je mehaničar prvobitno postavio. Zatim bi se, prije završetka bine, češljao na kojoj god strani bile kamere. Nekoliko puta bi rekao: 'O, jebote, ispao mi je češalj,' pa sam mu uvijek nosio rezervni. I otvarač za flaše.
Cyc: Anquetil je bio poznat po svom kontroverznom stavu o upotrebi lijekova za poboljšanje učinka. Jeste li vidjeli ikakav dokaz za ovo?
VD: Anquetil je priznao da se drogirao i rekao je: 'Moj računovođa, moj geometar, moj arhitekta - svi oni mogu uzeti šta žele. Pa, zašto ne ja?’ Povukao sam ga na stranu i rekao: ‘Zato što si izabrao sport, ti si primjer mladima Francuske. Ne treba ti droga, ionako nas pobijediš.’
Cyc: Jahali ste i za Rika Van Looya. Kakav je bio?
VD: Van Looy je bio potpuno kopile. Nikad nisam dobio tačnu platu od Van Looya. Ne bi vam rekao ni da vam ne može platiti. Bio bi sav nasmejan, ali bi naterao nekog drugog da ti kaže.
Cyc: Koliko ste se približili osvajanju Tour de France etape?
VD: Bio sam u Solo timu i osvojili smo šest etapa na Touru. Etapa koju sam zaista želio bila je ona do Thonon-les-Bainsa na švicarskoj granici, ali me je tim zaista iznevjerio. Imao sam jednu minutu prednosti, pa dve minute, a onda pored mene prođe motor i na tabli vidim da imam oko 20 km i tu je grupa od 21 vozača 1m 35s nazad, sa gomilom pet minuta dalje iza. Gledam brojeve u grupi i tamo nema ni jednog prokletog Solo vozača! Grupa me je uhvatila i na finišu sam bio treći u sprintu sa gumom, ali trebali su staviti nekoga u tu grupu da zaštiti moje vodstvo.
Cyc: Ranije ste rekli da vam je Tom Simpson bio kao brat…
VD: Dobro sam se proveo sa Tomom. Poznavali smo se od nekih 15 ili 16 godina i bili smo veoma bliski. Jedan novinar me je jednom nasmijao jer je rekao: 'Kada se ti i Tom posvađate, svađate se kao braća, i uvijek na francuskom!'
Cyc: Čega se sjećate o danu kada je umro?
VD: Na Ventouxu, Lucien Aimar i Julio Jimenez su napali i ja sam dao Tomu ruku kako bi mogao ostati s njima. Onda sam se probušio i dok sam se dojahao do mesta gde je Tom stao bila je velika gužva i on je imao masku za kiseonik. Progurao sam se pored gomile i DS je viknuo na mene da se vratim na bicikl jer nije želio da izgubimo još jednog vozača. Te noći sam sišla niz stepenice u restoranu i zavladala je tišina. Harry Hall je došao do mene i rekao mi da je Tommy umro. Mislim da je Rudi Altig rekao da su imali sastanak i pošto mi je Tomi bio kao brat, želeli su da sledećeg dana pobedim na etapi. Rekao sam da nisam mislio da ću početi, ali oni su rekli: ‘Ne, uznemiren si, ali ovo je naša odluka i to će biti naš omaž Tomu.’
Cyc: Šta se desilo na sledećoj etapi?
VD: Barry Hoban [iz britanskog tima] nas je preskočio sa 40 km do kraja, a ostali vozači su rekli: 'Šta on radi? Mi ne želimo da on pobedi, želimo da pobedite vi. Ali rekao sam: 'Ako počnete da ga jurite, to je kao da nekome skinete zlatni prsten sa prsta, neka pobedi.' Završio sam tu fazu, ali od tada pa nadalje, svaki put kada sam video britanski dres mislio sam da je Tom. Nisam znao šta nije u redu sa mnom i pomislio sam, 'Ovo nije u redu, ne bi trebalo da se ovako trkamo,' pa sam odustao.
Cyc: Da li još uvijek pratite biciklizam sada?
VD: Postojao je period kada nisam bio baš zainteresovan. Zanimala me samo zabava i drugarstvo koje smo imali. Nedavno sam počeo da uživam u tome i mislim da je to zato što su droge kontrolisane još od Armstronga. Froome ima sjajan karakter, ima dobar smisao za humor i mislim da se jako dobro nosio sa francuskom štampom. Mislim da znamo da se Wiggo voli, ali Wiggo je odličan jahač i šta god mu padne na pamet, on to radi i neka mu je sa srećom. Sve što sada treba da uradi je da pobedi u timskoj poteri u Riju i uspeo je. A ja vam kažem ko je napravio veliki uspon, a to je Ian Stannard. Stannard izgleda kao super-domaćica.
Cyc: Na kraju, recite nam o svojoj etapi na Giro d’Italia 1966.
VD: Dan je počeo uz obalu i planirao sam povesti jednog od momaka u timu na srednji sprint, ali odjednom sam shvatio da su ovi dva Italijana i vođstvo je počelo da raste na četiri-pet minuta. DS me je obavestio da je jedan od Italijana bio prilično brz u sprintu pa sam pomislio: „Neću da izgubim od njega.“Namerno sam ispustio flašu i viknuo: „Oh Hriste!“, praveći veliki šou. o tome i gledajući unazad. I oboje su se osvrnuli, i tada sam ja skočio. Na kraju sam pobijedio sa oko 50 sekundi na njima i osam minuta na pelotonu. Anquetil me nakon toga snažno rukovao i rekao: 'Bravo! Odlična vožnja!’
