Protector of the Rules Frank Strack uzima u obzir ograničenja pravila n+1 za tačan broj bicikala za posjedovanje
Dragi Frank, nedavno sam kupio svoj osmi bicikl, i nisam siguran zašto. Potpuno sam svjestan pravila n+1, ali sada se borim da opravdam zašto su mi potrebni svi ovi bicikli, ili čak da li ih zaista želim. Mozes li mi pomoci? Anone, putem e-maila
Dragi Anon – ako je to zaista tvoje ime – izabrao si svoje vrijeme da mudro postaviš ovo pitanje.
Moj dragi otac, 73 godine, je idejni tvorac Pravila 12, koje se bavi brojem bicikala koje treba da posjedujete (tačan broj je n+1, gdje je n broj bicikala koji trenutno posjedujete), i pod njegovom paskom nabavio sam vlastitu štalu bicikala.
Za svoj 50. rođendan dao je da napravi Eddy Merckx bicikl od strane našeg prijatelja u Holandiji, Hermana, koji je bio veoma dobro povezan.
Okvir je napravljen i ofarban po narudžbi, a Herman je večerao sa Eddyjem kada je okvir bio spreman za isporuku. To je korisnički servis.
To je bio vrhunac bicikala, a moj se otac usudio voziti ga samo po sunčanom vremenu jer mu je bicikl bio tako drag (jednom sam ga srušio u kafiću pored puta u Francuskoj i on me je na neki način pogledao zbog toga sam poželio da isparim).
Da bi ublažio stres vožnje, dao je 'inferiorni' model napravljen sa istim cijevima prema istim specifikacijama i istim komponentama, ali s manje šarenom shemom farbanja i bez da je graditelj morao večerati s Poslanik.
Ovaj bicikl se može voziti po vremenskim prilikama kada se uzme u obzir mogućnost kiše, ali nije siguran u to. Što je ostavilo zjapeću rupu: šta ako je neko siguran da će padati kiša?
Šta ako pada kiša?
Nije imao alternativu osim da napravi još jedan Merckx, ovaj put od titanijuma, opet sa istim komponentama.
Bez večera sa Eddyjem, bez posebne boje (uopšte bez farbanja, ako me sjećanje ne vara). Zapravo, Eddy nije gradio od titanijuma, tako da je ova 'Belgian Handmade Lady' zapravo bila 'Američka skitnica' koju je napravio Litespeed.
Njegov najnoviji broj biciklista je 54, iako taj broj uključuje debeli bicikl i tricikl koji je nabavljen tokom kratkog perioda kada nije mogao da se balansira zbog iscrpljujuće povrede kuka. I dalje je htio nešto pedalirati.
Ovo je bio primjer na kojem sam odgajan. Ali stvarni život, kako se ispostavilo, ima tendenciju da pomalo odstupa od vašeg prethodnog iskustva.
U srednjoj školi sam imao cestovni i brdski bicikl. Gotovo. Kada sam na fakultetu živio u studentskim domovima i stanovima, bio sam previše švorc da bih imao još bicikla. Također mi nije smetalo što su bili u mojoj dnevnoj sobi.
Ni moja nepostojeća djevojka.
Diplomirao sam, zaposlio se, počeo zarađivati, a moje ambicije da imam više bicikala su rasle. Iselili su se iz dnevne sobe u podrum.
Podrumi su luksuzne stvari u koje možete pohraniti gomilu stvari koje ne cijenite u potpunosti, poput naslijeđa, skija i suvišnih bicikala.
Onda se razvedete i odjednom imate desetak bicikala i mali stan od 800 kvadratnih stopa.
U ovom trenutku vašeg života, svi ti bicikli počinju da vam postavljaju pitanja poput: 'Koliko često me vozite?'
Kada je odgovor: 'Kad god se poželim voziti u vunenom dresu i kopčama za prste,' čovjek je prisiljen uzvratiti: 'Koliko imam vunenih dresova i cipela kompatibilnih sa kopčama?'
Kada je odgovor, 'Ništa,' obrve počinju da se podižu, zajedno sa spoznajom da je možda jedan ili više bicikala u vašoj voljenoj štali suvišni.
Vraćanje
Prodato je nekoliko bicikala, a nekoliko je pretvoreno u dnevne radne konje koje sada vide svjetlo dana više nego ikada prije.
Došao sam do spoznaje da bicikle treba više voziti nego što ih treba cijeniti. Mislim da moj tata cijeni sve svoje bicikle – i nekako ih sve vozi (osim
tricikl, nadam se) – ali to je više bicikala nego što mogu cijeniti.
Cijenim bicikle koje vozim i način na koji okvir reaguje na mene kada pedaliram. Vibracije na točkovima i okviru su ono što me povezuje sa mojim biciklom.
Neka niko ne sudi o vašoj štali osim vas samih. Ali ja vam nudim ovo mjerilo: ako se vaši bicikli ne voze, zapitajte se da li ih se zaista cijeni.